који нису далеко одавде. Вандаајо ратници су напуштали своје територије само да би обављали редовне ритуале, у групама од по шест, и никада нису заборавили да узму удице, мреже и палице. Њихове редовне празнике обележила је конзумација људског меса, па ако би Рафалон покушао да се умеша у лов на страни дивљачи, постао би само додатни извор за ове полуљуде…»